Vrste drvenih podova

Klasični parket

Pojam 'klasični parket' obicno označava parketne daščice s bočnim i čeonim perom i utorom, obično debljine 21 ili 22 milimetara. Širina i dužina zavise od proizvođača,uobičajeno se na tržištu mogu dobiti daščice dužine od 300 do 600 milimetara i širine od 65 do 80 milimetara. Posebnost klasičnog parketa je u tome da su daščice obrađene levo i desno, što omogućava polaganje prema uzorku riblje kosti.

U pojedinom paketu polovina daščica ima pero na levoj strani, a polovina na desnoj. U istoj debljini, ili nešto većoj (i 24 milimetra) mogu se nabaviti parketne daščice većih dimenzija, koje proizvođači ili prodavci nude pod nazivom "maxi listone", to jest - parket većeg formata. I one su obrađene bočno i čeono, a dimenzije im se kreću izmedu 700 i 2000 milimetara po dužini te 90 do 140 milimetara po širini. Ovaj parket nema levih i desnih dašcica, što znači da se pero uvek nalazi na istoj strani; Treba spomenuti i parketne dašcice većeg formata,koje poznajemo pod nazivom 'brodski pod'. Debljina im iznosi 10, 14 i 20 milimetara, a od gore spomenutih se razlikuju pre svega po tome što su utori i pera samo bočni, a dašcice nisu čeono obradene. Nakon opšteg pregleda pojmova koji se odnose na parket debljine od 20 do 24 milimetara, usredotočiti ćemo se na osobine, prednosti i nedostatke koje ima klasični parket. Već smo spomenuli da je osobina klasičnog parketa ta, da ima leve i desne parketne daščice. To nam omogućava njegovo polaganje na riblju kost.Parket možemo polagati lepljenjem ili pribijanjem. Za lepljenje je preporučljivo koristiti dvokomponenta lepila, pri čemu se trebamo strogo pridržavati uputstava proizvođača. Pribijanje se vrši ručno ili mašinski željeznim ekserima propisane dužine, premda treba reći da se klasični parket danas najviše polaže lepljenjem na podlogu, a pribijanje je omiljeni način polaganja kod parketa velikog formata. Možemo polagati brodski, na riblju kost na više načina (jednostruka, ravna, dijagonalna…), u obliku kvadrata,sa kombinacijom uzdužnih i poprečnih daščica (uzorak lamel - parketa)… Kod ovog posjednjeg dimenzije moraju biti celobrojno deljive, npr. 300 x 60 x 22 milimetara. Klasični parket je najprikladniji za polaganje na drvene nosive konstrukcije, premda se češće pojavljuje problem prilagođavanja po visini. Utor odnosno pero je kod klasičnog parketa približno jedan centimetar od gornjeg kraja, što znači da sam parket možemo obnavljati više puta. S druge strane, klasični parket je najneprikladniji za polaganje na grejane estrihe, jer se zbog njegove debljine pojavljuju vidljivije pukotine, a i toplotni otpor drveta je visok (u slučaju lam parketa ili gotovog parketa je približno još jedanput veći). Nedostatak klasičnog parketa je i ograničena mogućnost izbora drveta - egzotičnih vrsta se praktično na tržištu ne može naći – te visoke cene bordura i design parketa.Cenom su znatno dostupnije bordure i uzorci u debljini od 10 ili 14 milimetara. U poređenju sa ostalim evropskim državama, klasični parket u Srbiji ima iznenađujuće visok procenat prodaje. Već i samo ime nam govori da se radi o klasičnom ili pravom tradicionalnom parketu koji se polaže već dugi niz godina, i koji je kupcima ponekad uopšteni sinonim za parket. Zbog rada drveta, promena u okolini i uslova u njoj (vlaga, temperatura), evropske smernice nas odvode prema novim vrstama parketa, koje u poređenju sa klasičnim parketom uspešnije prkose ovim promenama.

Višeslojni parketi

Višeslojni parketi su nastali kao potreba da se masivno drvo učini pristupačnijim krajnjem korisniku. S obzirom da pravo masivno drvo može biti dosta skupo, posebno ako se radi o određenim vrstama egzotičnog drveta, proizvođači su pronašli nacin da ublaže aspekat cene. Na višeslojnom parketu primenjuju se tehnologije slojevitog iskorišćenja: gornji gazeći sloj je napravljen od drveta koje je plemenitog porekla.

Ovaj gornji sloj je zaštićen uobičajenim tehnikama zaštite: lak, ulje, vosak itd. Donji, takozvani noseći sloj, napravljen je od jeftinog drveta i ima funkciju da nosi lamele kvalitetnog drveta na sebi. Ovi tipovi parketa mogu se hoblovati tokom vremena eksploatacije čime je njihov životni vek značajno produžen.



Troslojni parket je gotov parket koji je - kako nam to govori već i njegovo ime – sastavljen iz tri osnovna sloja. Na evropskom tržištu sve više raste potražnja za ovom vrstom parketa, dok je kod nas njegova upotreba još vrlo malena, pre svega radi njegove visoke cene. Nazivom 'troslojni parket' označavamo drvene obloge različitih veličina i debljine, koje su već završno obrađene. Površina parketa može biti lakirana, samo brušena, ili obrađena na neki drugi način, na primer - grebeana, pošarana, nauljena, navoštena, lužena, i tome slično. Govorimo pre svega o velikim dimenzijama, koje se razlikuju od proizvođača do proizvođača. Većina nudi parket debljine od 14 do 20 milimetara te u dužini od jedan do dva i po metra, a mogu se nabaviti i one veće dužine. Naravno, cena zavisi od veličine formata i konačne obrade plemenitog gornjeg sloja. Parketne daščice su obrađene na pero i utor, i to na sve četiri stranice. Troslojni parket je sastavljen iz tri osnovna sloja, te dva vezna (lepila) i konačnog sloja (lak, ulje …), koji ipak nije obavezan. Različiti materijali moraju svi zajednogarantovati kvalitet i trajnost parketa. Plemeniti, odnosno gornji sloj i noseći ili donji sloj izrađeni su od pravog drveta, a srednji sloj može biti smreka (drvo igličarki sadrži smolu pa je zato otpornije na vlagu) ili različite drvene ploče. Proizvođači nude razlčitu debljinu plemenitoa sloja, koja obično iznosi između 4 i 6 milimetara. Za troslojni parket koriste se iste vrste drveta kao i za tradicionalni parket, što znači da ponuda postaje sve šarolikija. Prvo su bili ponuđeni ariš i hrast, dok danas možemo nabaviti najrazličitije vrste evropskih vrsta (bukvu, jasen, javor, brest, orah, smreku, krušku, kesten, akaciju), kao i neke egzotične vrste (doussié, iroko, tik). Troslojni parket možemo lepiti na podlogu, ali ga i pribijati ili polagati na izolacioni sloj plivajućim nacinom. Za lepljenje koristimo dvokomponentno lepilo. Polažemo ga na podlogu od cementnog estriha, keramike ili drugih materijala. Na tržištu postoji nekoliko mogućnosti za izbor troslojnog parketa. Samo, kako je već rečeno na početku, on kod nas trenutno ima još uvek previsoku cenu pa je zato - i uprkos njegovoj lepoti i praktičnosti - upotreba ovoa parketa još vrlo mala.
Na tržištu nalazimo gotove parkete različitih veličina i debljina. Razvrstat ćemo ih u tri glavne grupe: - gotov parket malog formata za lepljenje, dimenzija oko 500/600/700 x 70, debljine 10/11 mm - gotov parket velikog formata za lepljenje, pribijanje ili plivajuće polaganje, dimenzija oko 800/900/1000 x 80/90, debljine 14 ili 15 mm - panel parket za pribijanje, privijanje ili plivajuće polaganje, dimenzija 1500/2500 x 155/200, debljine 22 mm. Gotov parket možemo obnoviti. Gledano sa tog stanovišta, parket za lepljenje je bolja odluka, jer je prianjanje uz podlogu veće, te je stoga lakši za dalju obradu, na primjer – za mašinsko brušenje. Što se tiče reagovanja drveta u odnosu na temperaturu i vlagu, za to je prikladniji parket manjeg formata, jer se pukotine ravnomerno raspoređuju po celoj površini, što je prirodna i prihvatljiva osobina drva. Naprotiv, kod velikih formata postoji verovatnost, da se – recimo, na sredini prostora – pojavi samo jedna široka pukotina, što već nije prihvatljivo. Na ovom je mestu još potrebno spomenuti da laminat ne pripada ovoj grupi gotovih parketa, jer nije sastavljen iz slojeva pravog drveta već od drvenog papira koji je toplotno i hemijski obrađen. Tako smo utvrdili mogućnosti za odabir gotovog parketa na tržištu. Koju ćemo vrstu drveta odabrati za svoj stan ili poslovne prostore - zavisi od našeg ukusa; što se tice određenog formata i debljine, svakako je pametno posavetovati se sa stručnjacima, koji će vam na osnovu svojih iskustava moći savetovati najprimereniju podnu oblogu za određeni prostor.

Bambus

Udeo bambusa u industriji podnih obloga povećao se pre svega u zadnjih nekoliko godina, i to uglavnom zato, jer je to najbrže rastuća biljka na zemlji. Stablo, koje je prikladno za podne obloge, može se poseći već nakon četiri do pet godina.

Osim čvrstoće, bambus se odlikuje svojim hromatičnim svojstvima, koja omogućavaju kombinovanje sa najrazličitijim materijalima. Postoji 600 vrsti bambusa, a stabla mogu biti – zavisno od vrsei – zelena, plavičasta, crna, žuta sa zelenim crtama, zelena sa žutim crtama, nalik leopardovoj koži, a mogli bismo nabrajati i dalje. Bambus može izrasti do svoje krajnje visine od 8, 10, 15, 20 ili više metara već za nekoliko mjeseci. Vrlo je važan za postizanje ravnoteže kiseonika i ugljen monoksida u atmosferi, ali i za pande, koje se gotovo isključivo hrane njegovim vršcima. Stablo, namenjeno izradi podnih obloga, razrezuju na duguljaste komade, te se oni - radi povećavanja otpornosti na štetočine, plesni i delovanje atmosferskih faktora – prvo izlažu visokim temperaturama, a potom presuju i tešu. Tako obrađena, spremna su za rezanje na parketne daščice. Na tržištu se može nabaviti bambusov parket različitih dimenzija, i to sa utorom ili bez njega. Proizvođači nude masivan ili višeslojni parket, koji može biti završno obrađen lakom, uljem ili voskom. Na podlogu se lepi ili polaže plivajućim načinom uz pribijanje. Bambusov parket možemo brusiti kao i sve druge parkete, izrađene od masivnog drveta. Tehnička svojstva bambusa mogu se porediti s tehničkim svojstvima bilo koje vrste drveta koja se koristi za izradu parketa, jer je drvo bambusa vrlo čvrsto (čvrstoća po Brinnelu iznosi 40 N/mm², a po Janka skali 1742, što je za oko 27 procenata više nego npr. kod crvenog hrasta); otporno je na vlagu i dosta stabilno. U skladu sa standardom za podne obloge, merenja su pokazala koeficijent promene dimenzija od 0,00144 mm. Estetski učinak bambusovog drveta jedinstven je zbog posebnog načina rasta – vretenastog stabla s pravilnim čvorovima i ravnim vlaknima.

Vrati se na početnu stranicu